Muzika u antickoj Grckoj

http://www.zanimljivamuzika.com/2010/11/muzika-antickoj-grckoj/ by Marija

Ostavite komentar

Objavljeno pod Musica

Anticka grcka umetnost

Korisno
http://www.arheo-amateri.rs/kategorija/istorija/
https://antickagrckablog.wordpress.com/pocetna/ by Milica Jovanovic

Ostavite komentar

Objavljeno pod Kulturna istorija

Anticka grcka umetnost

Dragi ucenici, saljem vam link jednog interesantnog bloga autora Milice Jovanovic koji ce vam pomoci da lakse savladate gradivo Likovne kulture koje trenutno obradjujete u skoli.
https://antickagrckablog.wordpress.com/pocetna/. Kao i link http://www.arheo-amateri.rs/kategorija/istorija/, za opstu kulturu.

Ostavite komentar

Objavljeno pod Latinski jezik, I razred

Oblici prezentske osnove i perfekat

Sudeci po vezbama koje smo danas radili na casu, po mom misljenju, potrebno se da se napise infinitiv pre nego sto uradite vreme. To je odlicno za vezbu jer se stvori navika
koja ce da smanji eventualne greske. Na primer ako nam treba prevod – plovim, plovio sam, plovicu, napisimo prvo navigare, odbijemo -re, i ostaja nam naviga-, a to je prezentska osnova. Od prezentske osnove se grade prezent, imperfekat i futur I.
Perfekat se vec gradi od perfekatske osnove koja se nalazi tako sto se od treceg oblika glagola oduzme -i. Na primer – navigo, 1. -avi, atum. Najboje ce biti da napisemo celo navigavi, oduzmemo -i, i dobili smo perfekatsku osnovu koja u ovom slucaju glasi navigav-. Od perfekatske osnove se gradi perfekat, pluskvamperfekat i futur II.

Ostavite komentar

Objavljeno pod Latinski jezik, I razred

III deklinacija – suglasnicke osnove

https://latinaantiquitas.wordpress.com/2015/11/28/iii-deklinacija-konsonantske-osnove/

Ostavite komentar

Objavljeno pod Latinski jezik, I razred

Slaganje imenica i prideva

Jos jednom: imenice i pridevi se slazu u rodu, broju i padezu kao i u nasem jeziku.
Primeri za prideve II, I, II deklinacije:
longus 3 – dug, a, o ( citamo: longus, longa, longum). Oblik -longus se koristi za muski rod, longa – za zenski, i longum – za srednji rod.
Miser, era, erum – nesrecan, a, o; ili
pulcher, chra, chrum – lep, a, o. U svakom slucaju muski rod sa zavrsetkom -us, -er, se menja po II deklinaciji, zenski rod sa zavrsetkom -a – po I, i oblik za srednji rod -um, po II deklinaciji kao imenice srednjeg roda.
Kada hocemo da slozimo pridev i imenicu, prvo pogledamo kog je roda imenica: poeta, -ae, m. – pesnik. Znaci moramo da uzmemo oblik prideva za muski rod: bonus 3 – dobar, a, o: Dobar pesnik – bonus poeta – pri cemu – bonus – menjamo po II deklinaciji, a – poeta – po I deklinaciji. Ili: via, -ae, f. – put. Dug put – longa via – put je u latinskom jeziku zenskog roda. Oba oblika se menjaju po I deklinaciji. Rod je uvek naznacen u navodjedju reci u recniku. m – muski rod, f – zenski, n – srednji rod.

6 komentara

Objavljeno pod Latinski jezik, I razred

Opisna komparacija

Pridevi II, I, II, na -us, -a, -um, koji ispred nastavaka imaju vokale, e, i, u, opisuju komparativ pomocu priloga – magis, – vise, i superlativ pomocu priloga – maxime najvise.
necessarIUS, -ia, -ium, potreban komp. magis necessarius, magis necessaria, magis necessarium. Superlativ maxime necessarius, maxime necessaria, maxime necessarium. Prilozi se inace ne menjaju, sto znaci da prideve menjamo kako inace menjamo, samo pazimo na rod kada slazemo sa imenicom.
Amici magis necessarii omnibus. Prijatelji su potrebniji od svega.
Aqua magis necessaria ceteris rebus. Voda je potrebnija od ostalih stvari.

Ostavite komentar

Objavljeno pod Latinski jezik, I razred